Насеље Добановци је лоцирано дуж ауто пута Беoград-Загреб и удаљено је 6 км западно од Сурчина и 16 км од Београда. У близини села је Аеродром „Никола Тесла“.
Бројни налази из римског доба казују да је овде било насеље. На простору данашње циглане ископане су римске опеке, новац, а пронађена је једна пећ за печење опеке и керамике. Добановци се први пут помињу 1404. године у једном мађарском средњовековном документу, иако је вероватно да су постојали и раније.
Најстарији конкретни подаци из 16. века, записани због пореза: два турска пописа, један из 1546. године, а други из 1566/67. године. У првом попису наведено 50 домаћинства која су плаћала по 408 акчи пореских дужбина, без пашарина, а у другом 43 домаћинства која су плаћала готово двоструки износ пореза. Из наведених пописа може се видети да су становници Добановаца били Срби.
Нема тачног записа када је подигнута црква у Добановцима, али се у попису из 1546. године помиње и сеоски поп. Црква посвећена Светом Николи, (сеоска слава) саграђена је 1732. године. Данашња црква Светог Николаја је подигнута 1803. године под заштитом је државе. Иконостас је изграђен 1842. године и дело је Петра Чортановића.
Школа у Добановцима почиње са радом у другој половини XVIII века. Школска зграда подигнута је 1890. године, а 1908. се отвара и учитељско место за учитеља Словака.
У првој половини XIX века у Добановце се досељавају Словаци претежно из Бачке. Они су припали парохији у Бољевцима, а евангелистичка црква је подигнута нешто касније.
Почетком 19. века, село добија нове становнике који се досељавају из Србије, Лике и Кордуна. Такође, почело је од стране власти, насељавање знатног броја несрпског живља. Подаци из 1905. године говоре да је у селу било 600 домаћинстава, од тога 380 српских и 220 несрпских. У првој половини 19. века, у Добановце се насељавају Немци као и прве словачке породице из Бачке тј. Кисаћа и Бачког Петровца, Гложана. Већином је било земљорадника па највише су и дошли због јефтине и плодне земље. 1900. године у Добановцима живи око 200 Словака. 1907. године Словаци подижу своју Словачку евангалистичку цркву у центру места док су до тада имали заједничку службу са Немцима евангелистима. 1908. године отвара се словачко одељење при основној школи и долазе први словачки учитељи. Доласком Немаца отвара се и одељење за немачку децу. 1908. године четвороразредна основна школа претвара се у петоразредну и отвара се учитељско место за учитеља Словака.
1935. године у Добановцима је живело 3000 Срба, 500 Словака, 560 Немаца и 90 Рома.
После рата Немци су се иселили а број становника је нагло растао тако да је 1961. године било око 5000 становника а 1981. око 9000. Велики број досељених је био са југа Србије из Пирота и Врања. После распада СФРЈ и ратова у Добановце се досељавају људи из Крајине и Босне тако да 2001. године место броји преко 10000 становника.
Данас Добановци припадају граду Београду и новој градској општини Сурчин. Урбано је насеље са скоро свим потребштинама и релативно развијеном индустријом, пословним простором и грађевинским замљиштем али и великим недостацима и манама. У насељу постоји пошта, банке, трговине, основно школа са око 800 ђака, обданиште, добровољно ватрогасно друштво, два фолклорна друштва, друштво жена, удружења голубара, коњички клуб, фудбалски клуб, библиотека и књижевни клуб, клуб пензионера, плесна школа, куглана, стонотениски и кошаркашки клуб, куглана, Српска православна црква са два пароха, Словачка евангелистичка црква, Адвентистичка црква, Назаренска заједница…
Становништво је опредељено за рад у пољопривреди, али у нивије време почињу да ничу индустријски објекти, нарочито у близини ауто пута и Аеродрома.
Географски положај Добановаца
Добановци у целини имају обележја низије, обзиром да су део велике природне целине – Панонске низије, те самим тим имају и панонска природна обележја. Налазе се на 85м надморске висине.
Клима у подручју Добановаца је умерено-континентална. Изражена су четири годишња доба. Зиме су умерено хладне, а лета топла, пролећа и јесени су прилично кишовити. Температура ваздуха варира у односу на сезону. Најхладнији месеци у години су децембар и јануар, када температура ваздуха достиже -21оЦ. Најтоплији месеци су јул и август, када и има највећи број тропских дана са температурама око 40оЦ, што се одражава на појаву летње жеге.
Област југоисточног Срема је област веома уједначених орографских прилика, просечне надморске висине око 80 метара, тако да је изложена струјама ваздуха – ветровима – практично из свих праваца, а нарочито из западног, северозападног и југоисточног. Прва два ветра по правилу доносе падавине са Атлантика. Ветар кошава, према подацима метеоролошке станице, на овом подручју има највећу честину. Кошава је ветар југоисточног правца, проузрокује суво и ведро време. По правилу доноси пораст температуре ваздуха, изазивајући повећано испаравање и сушећи земљу. Ово је слаповит, понекад и олујни ветар, који дува брзином од 20,4 па и 100 км/х. Веома је значајан јер прочишћава ваздух, који је у овом делу све загађенији, због близине Београда и индустрије. По престанку Кошаве, обично долази период киша.
Географски положај насеља Добановци (аутопут, близина Београда, аеродрома и реке Саве) представљају изузетну и недовољно искоришћену компаративну предност за развој низа делатности и интензивирање пре свега индустрије и пољопривреде. У Будућности, структура привреде мора се прилагодити расположивим ресурсима и усмерити ка афирмисању овог географског положаја.